..................
20.11.2009., petak
Nije bomba nego exploziv !?!
Ne zna se ništa, sem da je otvaranje oko 2h ujutro bilo grandiozno! see full --> ZRENJANIN - Bricina kafana navodno nije stradala od bombaškog napada već od postavljenog explziva. Bilo je više explozija a šteta je totalna.  see full --> photo gallery: Kod BRICE by Ceca BWT --> photo maniac |
- 00:42 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
19.11.2009., četvrtak
Bomba na Bricu
Zrenjanin, 19. novembar 09' Neko je noćas bacio bombu na Bricinu kafanu. Stradala je kuća i kuća pored. |
- 13:00 - Komentari (7) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
Ovog puta okupljanje u petak
 see full --> photo miladin jeličić - jela |
- 03:14 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
18.11.2009., srijeda
Hardkorpank gig
Unison i Katma u Banatskom rok klubu  see full --> U Banatskom rok klubu u Zrenjaninu će u petak 20. oktobra nastupiti hardkor pank bendovi Unison I Katma. Ovu svirku organizuje Banathardkor zadruga, a Banatski rok klub je novo mesto za sviranje u gradu na Begeju. Nalazi se na Karađorđevom Trgu, preko puta “Brice”, a hardkoranja do sada tamo nije bilo. Beogradski Unison su veterani domaćeg hardkora. Zašli su u drugu deceniju svoga postojanja, a u Zrenjaninu će svirati prvi put u karijeri! Katma s druge strane iza sebe ima jedan jedini koncert i gomilu proba. Dve brze gitare, bas, bubanj i dve žene sa mikrofonima predstavljaju pravo osveženje na domaćoj hardkorpank sceni! Najavljujemo ih kao beogradski bend, ali ponosno ističemo činjenicu da imaju članove iz Zrenjanina i Kraljeva! Početak koncerta je najavljen za 22 časa, a ulaznica će koštati 100 dindži. posted by cef |
- 11:00 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
17.11.2009., utorak
BLANK DISC u REXU
Michel Doneda/Jonas Kocher Tour in South-Eastern Europe see full --> Michel Doneda (F) and Jonas Kocher (CH) will be giving a series of improvised concerts throughout south-eastern Europe. The full schedule is as follows: - November 18. at 20h - Klub Gromka, Ljubljana, with Tilt (also performing that night - Pyramid Trio [Roy Campbell, William Parker, Hamid Drake]) - November 21. at 21h - Galerija Duplex 10m2, Sarajevo - November 24. at 20h - Cultural Center Rex, Belgrade, with Blank Disc - November 27. at 21h - Red House, Sofia - November 30. at 21h - Tochka, Skopje - December, 1. at 20h - Stacion - Center for Contemporary Art, Prishtina - December, 3. at 19h - Notre Dam de Sion, Istanbul, with Korhan Erel posted by muc |
- 00:58 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
Sećanja: "Vreme", 22.12.2005.
|
VREME | BR 781 | 22. DECEMBAR 2005. LIČNOSTI Portret savremenika - patrijarh Pavle Skromnost i tumačenja Tamara Skrozza i dokumentacioni centar "Vreme" U kontekstu Srbije (ogrezle u brojne vrste nemorala), baš kao i u kontekstu ovdašnjeg sveštenstva (u najmanju ruku sumnjivog morala), ličnost patrijarha Pavla zaista odskače i impresionira. Toliko da se već po inerciji zaboravljaju neke jezive rečenice koje je izgovorio, neki postupci koji mu ne služe na čast i neki "detalji" koji bi mu se i te kako mogli zameriti Legenda kaže da je jedan velikodostojnik Srpske pravoslavne crkve, raspitujući se o tome kako se ovdašnji đaci snalaze na postdiplomskim teološkim studijama u Atini, dobio potpuno neočekivan odgovor: "Kada bi naša grčka crkva imala pet sveštenika kao što je vaš Pavle, ne bi se bojala za svoju budućnosti, već bi bila najjača crkva na svetu." Bilo je to 1957, kada se Gojko Stojčević, u monaštvu Pavle, bavio novozavetnim studijama i pitanjima liturgike... Pola veka kasnije, jasno je da srpska crkva nije postala najjača na svetu, ali se ispostavilo da kratki atinski prikaz jednog briljantnog đaka nije bio bez osnova, tj. da je dotični đak zaista vanserijska ličnost. Naime, tadašnjem postdiplomcu, a sadašnjem srpskom patrijarhu, pošlo je za rukom ono što nije nikome: tokom poslednjih petnaest godina, postao je i ostao podjednako cenjen i među opozicijom i među vlastodršcima, i na desnoj i na levoj strani, i među vernima i među onima koji to nisu. Oni koji ga kritikuju, to čine uz dozu takta i pristojnosti nesvojstvenu srpskoj javnoj sceni; oni kojima nekako nije simpatičan, trude se da ga ne diraju previše, a nikom na pamet ne pada da pod znak pitanja stavi njegov moralni integritet. Patrijarhu, naravno, mnogo toga ide u prilog, pre svega izuzetna skromnost u privatnom životu i isto tako izuzetna skrušenost u javnim nastupima. Verovatno zahvaljujući tim dvema osobinama patrijarha Pavla mnogi su skloni da zaborave kako je baš za njegovog upravljanja SPC-om ova institucija sebi dozvolila da se pod njenim okriljem blagosilja oružje i u boj ispraćaju potonje ubice, kao i to da se njeni predstavnici pominju u kontekstu pedofilije, korupcije, neprimerenih nacionalističkih istupa, političkog delovanja i ostalih marifetluka. USPON SLABAČKOG: Patrijarh Pavle rođen je 1914. u slavonskom selu Kućanci, u zemljoradničkoj porodici. Rano je ostao bez roditelja – otac je otišao da radi u SAD, tamo je dobio tuberkulozu i "vratio se kući da umre" kad je dečaku bilo tri godine, a isto se ubrzo dogodilo i s majkom. Odgajila ga je tetka. Shvativši da je dete "vrlo slabačko", poštedela ga je seoskih poslova i tako mu omogućila da se školuje: iako je mali Gojko bio sklon "predmetima gde ne mora da se memoriše, kao što su matematika i fizika", iako je iz veronauke imao tanku dvojku, uticaj rodbine je prevagnuo i njegov konačan izbor bio je bogoslovija. Posle Tuzle i Sarajeva, tokom Drugog svetskog rata dospeva u Beograd, gde najpre radi na građevinama, a zatim, zbog slabog zdravlja, počinje svoj monaški život: "Leta 1945... sam konačno doneo odluku da, oboleo na plućima, iako to kod mene nije bila ‘otvorena tuberkuloza’, ne mogu biti sveštenik i posvetiti život tom uzvišenom pozivu... Svestan, dakle, da taj poziv nije za mene, i da, odmalena bez roditelja, ne mogu imati svoju porodicu, zamonašio sam se uoči Blagovesti 1946. godine", ispričao je u autobiografskim spisima Bez osuda, otvoreno, očinski. Posle postdiplomskih studija u Atini, 21. septembra 1957. izabran je za episkopa raško-prizrenskog – poziciju koju će zadržati sve do izbora za patrijarha i na kojoj će pokazati sve kvalitete "dobrog pastira". Iako u tom periodu nije bio poznat široj javnosti, brojne biografije i svedoci tvrde da je tadašnji episkop vodio praktično svakodnevnu borbu za nacionalna prava kosovskih Srba, pisao nadležnima, obilazio i najzabačenije crkve i manastire, kucao na vrata svima za koje je procenio da bi mogli pomoći u sprečavanju sukoba. "Gurali su ga i izgurivali iz autobusa, da bi satima, na stanicama bez voznog reda, čekao obzirnije vozače. Od Prizrena do Beograda ne jednom bi odsedeo noći u vagonima bez prozora, sa snegom po sedištima", slikovito je opisano u patrijarhovoj biografiji koju je onomad objavio časopis "Pravoslavlje". Od čitave rabote, naravno, nije bilo ništa – na pisma episkopa Pavla i njegova upozorenja da "ne možemo više da živimo od arnautskog zuluma" nisu reagovale ni crkva ni država. Kako bilo, posle 33 godine kosovskih muka, Pavle se iz Prizrena preselio u Beograd: 3. decembra 1990. izabran je za patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Izbor, međutim, nije prošao baš glatko. Pre svega, obavljen je za života prethodnog patrijarha Germana i to bez njegove saglasnosti. (Do dana današnjeg, pletu se i raspliću teorije zavere bazirane na činjenici da su petorica viđenijih lekara VMA potpisala ocenu da German više nije u stanju da obavlja složene crkvene dužnosti, a na osnovu koje su arhijereji odlučili da biraju novog patrijarha.) Osim toga, njegovo ime se našlo na listi kandidata tek u devetom krugu glasanja. Sve do tog kruga, dovoljan broj glasova za ulazak na listu dobila su svega dva kandidata, a tek u devetom "cenzus" je prešao i episkop raško-prizrenski. Posle toga, po takozvanom apostolskom načinu biranja, koverte sa imenima trojice kandidata stavljene su na Jevanđelje, najstariji prisutni velikodostojnik ih je promešao i potom "izvukao" današnjeg patrijarha. "Moje su snage slabe, to svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vašu pomoć, kažem i ponavljam, u pomoć Božju kojom me je on i do sada držao. Neka bude Bogu na slavu i na korist njegovoj crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena", reći će tada novi, 44. patrijarh SPC-a. Istom prilikom, konstatovaće i da "mi nemamo nikakav program patrijaršijske delatnosti, naš program je Jevanđelje Hristovo". U godinama koje su sledile, zaista će se pokazati da pravog programa nije bilo, da se crkvena politika prilagođavala aktuelnim dešavanjima i da je ta situacija mnogima odgovarala. GOLEŠ PLANINA: Samo šest dana po izboru novog patrijarha, održani su i parlamentarni izbori u Srbiji, a Sabor SPC-a je tom prilikom pozvao građane da glasaju za one koji su "istinski verni Bogu i rodu", a ne za one "koji mnogo obećavaju". Da li je i koliko sam Pavle stajao iza ovakve formulacije nije poznato, ali je činjenica da su posle izbora odnosi Crkve i espeesovske garniture bili skladni. U jednom intervjuu za "Svedok" vladika Irinej objasniće da se Crkva pre svega nadala povratku svoje imovine, ali da su se "vrlo rano u Saboru i Sinodu čuli glasovi da je to obmana". "Vrhunac je bio kada je Milošević pozvan u Sabor 1991. godine, zajedno sa Milanom Babićem iz Kninske krajine. U međuvremenu je među njima pukla tikva i nisu hteli da se sastanu. Milošević je došao na Sabor i bio zamoljen da kaže kako vidi situaciju neposredno pred ratove. Umeo je da bude fin, govorio je sa dosta optimizma... Na to je ustao vladika Atanasije i, onako na svoj način, pitao: ‘Dokle ćete da nas zavodite za Goleš planinu?’ Očekivao sam da će patrijarh Pavle možda malo smiriti nastalu situaciju, ali on je oćutao i samo rekao: ‘Gospodo, završili smo razgovor’", ispričao je Irinej, konstatujući da je "to bio kraj" i da su se tada "Milošević i Crkva razišli". Prosečnom posmatraču to ipak nije izgledalo baš tako. Patrijarhov poziv studentima da se raziđu s platoa kod Terazijske česme 1991, manje-više redovni susreti sa Slobodanom Miloševićem i njegovim saradnicima, otvorena podrška rukovodstvu "prekodrinskih" Srba, saopštenja koja su samo između redova mogla biti shvaćena kao antirežimska... sve to je objektivnom posmatraču bilo više nego dovoljno za zaključak da Crkva i njen vođa prećutno doprinose opstanku Miloševićeve mašinerije. Činjenica da je patrijarh istovremeno primao i predstavnike opozicije i pisao Miloševiću da oslobodi Vuka Draškovića 1993, nekako je bila u senci fotografije na kojoj Radovan Karadžić ljubi patrijarhovu ruku, snimaka susreta s bračnim parom Milošević-Marković, kao i brojnih artefakata kojih bi mnogi u Crkvi, pre svega sam patrijarh, mogli da se postide. Primera radi, ostala je zabeležena božićna poslanica iz 1995. u kojoj patrijarh između ostalog poručuje: "Mnoge majke koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim jedincima u ovim ratnim sukobima, proklinjući zato često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže i sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha." Ono što će takođe ostati zabeleženo jeste činjenica da je Željko Ražnatović Arkan u vreme svoje najveće slave, kao komandant Srpske dobrovoljačke garde, izjavio da mu je "vrhovni komandant" upravo patrijarh. Iako je već tada svakom (ko je to želeo da zna) bilo jasno čime se Arkan zapravo bavi, patrijarh je objasnio da ne zna u "kome je smislu Arkan to mislio pošto se ja ne razumem i ne mešam u političke stvari", ali i ocenio da je "taj mladi čovek verovatno samo mislio da treba da se rukovodi duhovnim, evanđeoskim principima". Nešto kasnije, upitan da objasni ovakav stav, posebno imajući u vidu Arkanov kriminalni "bekgraund", patrijarh je za "Dugu" u decembru 1992. istakao kako "Crkva pozdravlja pokajanje i preobraćenje... ljudi koji su u stanju da snagom volje prevaziđu svoje nedostatke". Koliko god to bilo neobjašnjivo, još je čudnija priča s familijom Karić – osim što je poznato da je patrijarh bio rado viđen gost na slavama ove dinastije, poznato je i da je Bogoljub K. bio neka vrsta posrednika između patrijarha i porodice Milošević-Marković. Prema hronici Slave Đukića, Karić je čak "aranžirao" susret Mirjane Marković s patrijarhom 27. marta 1996. i bio učesnik razgovora ("što je izostavljeno iz saopštenja za štampu"). Isti izvor kaže da je Karić hteo da televizijske kamere zabeleže "ovu posetu jedne komunistkinje najvišoj crkvenoj vlasti". No, patrijarh je to odbio uz vapaj: "Ne, sine Bogoljube, jedva je i ovo prošlo, a i sad je veliki post." DUG PUT DO KRAJA: Sve do 1995, crkveni velikodostojnici uglavnom su ćutke odobravali patrijarhovu politiku "ni tamo, ni ovamo". Tada, međutim, postavilo se pitanje ko će u Dejtonu zastupati srpsku stranu; kada je ta uloga poverena Miloševiću, patrijarh je pristao da čitavu stvar overi svojim potpisom, a sve je završeno pravom pobunom u episkopatu i Sinodu. Kako su u to vreme izvestili neki mediji, "najmanje deset episkopa pozvalo je patrijarha da napusti svoj položaj", Sinod je saopštio da patrijarhov potpis "smatra nevažećim", a Sabor SPC-a je sa svoje strane objasnio da "nedavni potpis Njegove svetosti patrijarha srpskog na dogovoru predstavnika Republike Srbije, odnosno Jugoslavije, i Republike Srpske ni u kom slučaju ne znači da on lično, ili Crkva uopšte, stoje iza konkretnih inicijativa potpisnika". U prevodu, ni luk jeli, ni luk mirisali. Malo posle ove bruke, patrijarh će primiti Mirjanu Marković sa sve Bogoljubom, što bi za nekog neupućenog bilo znak da su patrijarhovom mandatu dani odbrojani. Međutim, Pavle će se na javnu scenu vratiti u punom sjaju nepunih godinu dana kasnije: vodeći svetosavsku povorku, patrijarh je "probio" višednevni policijski kordon u Kolarčevoj ulici koji je obeležio studentske proteste 1996/97. Zaista dirljivu scenu desetina hiljada ljudi koji u apsolutnoj tišini idu ka hramu Svetog Save tog maglovitog januarskog jutra zabeležili su svi mogući i nemogući mediji, slika je zaista dokazivala onu čuvenu "Beograd je svet", a patrijarh je zaista izgledao kao "svetac koji hoda", kako ga poeziji skloni novinari obično nazivaju. No, ni u ovom slučaju stvari nisu onakve kakve izgledaju. Pre svega, kordon nije probio patrijarh – posle silnih najava svetosavske litije, policajcima je naređeno da se raziđu par sati pre nego što se pojavio Pavle, što znaju svi oni koji su dežurali u Kolarčevoj u takozvanoj grobarskoj smeni od dva do šest ujutro. Patrijarh je samo, modernim jezikom rečeno, pobrao (političke) poene i konačno učinio ono što se od njega godinama očekivalo: prvi put se otvoreno suprotstavio Miloševiću. ZABLUDE I DETALJI: No, ni tu nije bio kraj o kome je onomad pričao vladika Irinej. Uprkos čestim glasovima o tome da je Crkva počela da se zalaže za hitne demokratske promene, uprkos tome što su se baš u Patrijaršiji 9. avgusta 1999. sastali svi predstavnici opozicije, patrijarh je te godine prisustvovao proslavi Dana Republike koju je organizovao Milošević i tom prilikom mu čestitao. Miloševiću nenaklonjeni građani bili su zgranuti, vladika Artemije poručio je patrijarhu da "učvršćuje rasklimatani presto Upropastitelja", a patrijarh je svima (preko mitropolita Amfilohija) objasnio da je "bio doveden u zabludu jer su mu rekli da je reč o prazniku jedinstva Srbije i Crne Gore" (!?) Milošević će se patrijarhu zahvaliti tako što će biti jedini državni funkcioner koji mu neće čestitati Božić 2000, a devet meseci kasnije ovaj će mu konačno uzvratiti tražeći od njega ostavku. Dan pre izbora na kojima će Milošević izgubiti vlast, 23. septembra 2000, patrijarh je u intervjuu za grčku "Elefterotipiju" istakao kako su dotadašnji predsednik i njegov režim "jedini odgovorni za ovu katastrofu", ali i da "Sveti sinod SPC-a od 1992. traži promenu". I tu je zaista bio kraj. Posle smene vlasti u Srbiji, patrijarh se opet redovno sastajao s predstavnicima vlasti, bio redovan gost različitih manifestacija, u božićnim i uskršnjim poslanicama pozivao na smirenje političkih strasti i borbu protiv bele kuge, ali i figurirao u sve češćim pričama o sukobu unutar SPC-a. Posle neukusnih ocena o "novom čoveku" u uskršnjoj poslanici 2003. (mesec dana posle ubistva Zorana Đinđića), pojavila se teza o tome da je poslanica zapravo falsifikovana. Posle skandaloznog nastupa Amfilohija Radovića nad odrom ubijenog Đinđića, objašnjavano je kako je Amfilohije samoinicijativno ispričao to što je ispričao. Posle osvešćivanja privatne klinike "Ostrog" u prisustvu Milovana Bojića i još nekih "zaboravljenih asova" Miloševićeve ere opet su se pojavile hipoteze o navodnom uticaju koji određeni "radikalni crkveni elementi" imaju nad nejakim patrijarhom. Posle prisustva patrijarha na manifestaciji Srpske radikalne stranke tokom koje je prikazan film o zločinu nad Srbima, kao odgovor na filmove o zločinu u Srebrenici, objašnjenja nisu ni bila potrebna: naviknuta na patrijarhove sve češće gafove, javnost se opet zadovoljila čaršijskim pričama o uticaju "drugih" ili "neupućenosti" Pavlovoj. Tu, zapravo, dolazimo do već pomenute lične skromnosti patrijarha Pavla: nemali je broj članaka i knjiga, kao i javnih rasprava, u kojima se posebno ističe da patrijarh, "iako ima službeno vozilo", uporno koristi gradski prevoz ili ide pešice, da sam popravlja svoje cipele i krpi mantiju, da mu soba liči na monašku keliju, da jedva šta jede... ukratko, da je "živi svetac". Kao takav, patrijarh zaista odskače od svoje sredine: u kontekstu Srbije (tokom proteklih petnaest godina ogrezle u sve zamislive vrste nemorala), baš kao i u kontekstu ovdašnjeg sveštenstva (u najmanju ruku sumnjivog morala), ličnost patrijarha Pavla zaista odskače i impresionira. Toliko da se već po inerciji zaboravljaju istorijski i nešto svežiji "detalji" koji bi mu se i te kako mogli zameriti. Jednog dana, međutim, verovatno će se naći neki ozbiljan istoričar koji će postaviti pitanje o njegovoj pravoj ulozi u Srbiji devedesetih (i posle), o razlozima koji su ga vodili da učini ovaj ili onaj potez, o posledicama njegovog ćutanja ili diplomatskih formulacija u vremenu kada je diplomatija bila deplasirana. U trenutku pisanja ovog teksta (utorak 20. decembar) patrijarh Pavle nalazi se na lečenju u Vojnomedicinskoj akademiji zbog lakše povrede kuka, a već su ga posetili najviđeniji, najvažniji i najmoćniji. Iz štamparije tek što je izašla njegova najnovija biografija, a mnogi građani željno očekuju šta će im "živi svetac" reći povodom predstojećeg Božića. Za svođenje računa suviše je rano. Slučajno istečenje Najuporniji kritičari patrijarha Pavla svakako su pripadnici "svetosavskog nacionalističkog pokreta" i borci za ravnopravnost polova. Prvi ga, u svom inače neargumentovanom stilu, optužuju da pripada "judeotaboru", da je levičar i "ideološki antinacionalista" (šta god to značilo). Što se drugih tiče, oni se bave konkretnim tezama iznetim u patrijarhovim delima, poslanicama i izjavama. Poznat kao vrsni liturgičar i teoretičar, patrijarh Pavle objavio je više knjiga u kojima detaljno tumači neka crkvena načela, a tom prilikom nije izostavio teze koje u XXI veku zvuče u najmanju ruku čudno i koje se ne zaustavljaju na već poslovičnoj osudi abortusa, homoseksualnosti ili feminizma. "Pravoslavna crkva nije protiv toga da žene nose pantalone zbog prirode posla koji vrše, na primer, u fabrikama, ili putovanju zimi na konjima, motociklu, skijanju i tako dalje... Crkva je protiv takvog oblačenja kad je ono zbog mode i pogrešnog shvatanja jednakosti polova", objasnio je u knjizi Neka pitanja naše vere. Na istom mestu, podsetio je da žene nisu poželjne u crkvi tokom menstruacije, ali da "savremena higijenska sredstva mogu efikasno sprečiti da se slučajnim istečenjem krvi hram ne učini nečistim, kao i ublažiti zadah koji isticanjem krvi nastaje". Izuzev nekih nevladinih organizacija, na ovakve i slične teze nije reagovao niko. |
- 00:14 - Komentari (3) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
16.11.2009., ponedjeljak
Umro patrijarh Pavle
11. septembar 1914 - 15. novembar 2009 BIOGRAFIJA: Patrijarh Pavle (svetovno ime Gojko Stojčević) rodjen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci kod Donjeg Miholjca u Slavoniji. U tom mestu je završio osnovnu školu. Nižu gimnaziju završio je u Tuzli, višu gimnaziju i šestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu. Dve godine je studirao medicinu u Beogradu. Pre odlaska u gimnaziju proveo je jedno vreme na pripremama za školu u manastiru Orahovica. Drugi svetski rat zatekao ga je u rodnoj Slavoniji, odakle je prebegao u Beograd, gde je, da bi se mogao izdržavati, radio fizičke poslove na gradjevinama i na dokovima. U proleće 1942. njegov školski drug jeromonah Jelisej odveo ga je u manastir Svete trojice u Ovčaru, a od 1944. radio kao veroučitelj i vaspitač u Banji Koviljači, u domu za decu izbeglu iz Bosne. Te godine je oboleo od tuberkuloze. Do 1946. je bio u manastiru Vujan, gde se izlečio od tuberkuloze. Zamonašio se 1948. u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle koje mu je dao iguman Julijan Knežević. Te godine je rukopoložen u čin jerodjakona. Od 1949. do 1955. bio je sabrat manastira Rača u Podrinju. školske 195O/5l. radio je kao pomoćni nastavnik bogoslovije "Sv. Kirila i Metodija" u Prizrenu. Jeromonah postaje 1954, ubrzo protosindjel, a 1957. arhimandrit. Od 1955. dve godine je bio na poslediplomskim studijama u Atini. Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. godine. Hirotonisan je u beogradskoj Sabornoj crkvi 22. septembra 1957. od patrijarha Vikentija i episkopa pakračkog Emilijana, zvorničko-tuzlanskog Longina i žičkog Germana. U oktobru te godine ustoličen je u Prizrenu od episkopa Germana i zahumsko-hercegovačkog Vladislava. Na Kosovu je proveo 33 godine. Na vanrednom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 1. decembra 1990, kojem je predsedavao zagrebačko-ljubljanski mitropolit Jovan Pavlović, zamenik tada obolelog patrijarha Germana, biran je novi patrijarh izmedju trojice kandidata tajnim glasanjem. Kako nijedan od kandidata nije dobio dovoljan broj glasova izbor je obavljen žrebom na tzv. "apostolski način" tako što je arhimandrit tronoški Antonije izvukao ime budućeg patrijarha. Tako je Pavle postao 44. poglavar SPC. Ustoličen 2. decembra 1990. u Sabornoj crkvi Sv. Arhangela Mihaila u Beogradu od strane 12 episkopa, 12 sveštenika i 13 djakona. Patrijarh Pavle je tada istakao da mu je jedini program rada Jevandjelje. |
- 03:33 - Komentari (11) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
11.11.2009., srijeda
Mobile phone report - Ko se boji svinja još
UNDERWORLD, Live in Belgrade 10.11.2009.    |
- 14:37 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
Niže od dna
Ex-yu muzičke recenzije: Najbolje od najgoreg - Pisao: Petar Luković U prvoj polovini iduće godine pojaviće se knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Čitaocima Maniaca, predstavićemo deo iz ovog almanaha GALIJA - Ja jesam odavde (PGP RTS) Ako smo, svojevremeno, u jednoj od pokojnih Jugoslavija, imali sukob na književnoj levici - pedesetak godina docnije doživeli smo da prisustvujemo sukobu na zabavnomuzičkoj levici. Akteri su provereni SPS kadrovi: Zabranjeno pušenje (čiji se album zove Ja nisam odavle) i Galija (koja novom pločom poručuje - Ja jesam odavde). Oba benda su potonjih godina odano, do balčaka, služila režimu: Karajlićevo Pušenje učestvovalo je na mnogim SPS promocijama sve dok je Milorad Vučelić (direktor Komune) bio u milosti Predsednika & Njegove Supruge; Galija je, razume se, svoje koncerte održavala samo u dane partijskih i državnih praznika, te je sasvim logično da je ovaj dokumentarni live-zapis, u stvari, snimak s koncerta u niškom "Čairu", 8. marta 1998, nimalo slučajno, na Dan žena, što je praznik do kojeg Neša i drugovi vrlo drže, mnogo je važno tog dana svojoj voljenoj drugarici kupiti uveli karanfil ili je - oh, sreće! - odvesti na koncert Galije gde će moći da peva koliko je grlo nosi i da pritom uživa u Nešinim pesmama koje diraju polne damare i objašnjavaju zašto je SPS naša jedina sudbina. Sa čak 13 pesama koje, nažalost, pokrivaju svaku od najgorih faza Galije, jer drugih faza nije ni bilo - od simfo rock onanije (Decimen), preko populističkih zabavnjaka (Skadarska) i bijelodugmaške zaraze (Gospa), do turističkih razglednica (Kotor) i seci-vene-refrena (Stare trube), večito veselo-tužne Nišlije (potpomognute beogradskim gostom, klavijaturistom Sašom Loknerom) insistiraju na Tradicionalnoj Srpskoj Melodrami, koja bi, valjda, trebalo da bude naše tajno oružje protiv okrutnog, nesentimentalnog Novog Svetskog Poretka. Zato je, slutim, namerno, čitava koncepcija albuma Ja jesam odavde - ne samo prkosno patriotska u svom naslovu, već toliko utopljena u dert, nesrećnu ljubav, postelju od punog meseca, krupne nacionalne suze, žal zbog teritorija koje više nisu srpske (Skadarska) i gubitničku atmosferu koja se idealno uklapa u sporazum Milošević - Holbrook. Sve što Galija poručuje i isporučuje zaključano je u daleku prošlost: kao da je ovo 1979. godina, kao da Beogradsko proleće još uvek postoji, kao da svi čekamo da drug Tito još jednom vidi Indiju pre nego što mu amputiraju nogu. Ali, devetnaest godina docnije, sve je otišlo u pizdu materinu: nema više Beogradskog proleća, indijska ljubimica zove se dr Mira, noge su izgubili neki drugi ljudi... ali je zato Galija uverena da je ovo još uvek ona ista zemlja u kojoj je mogućno, za 8. mart, animirati žensku čeljad i obezbediti im iluziju da vredi živeti u ovakvom političko-muzičkom sistemu, s nekoliko plačipičkastih refrena i neveštim skandiranjem ovlaženih devojčica. Ja jesam odavde dokaz je dokle se nisko može pasti - za utehu Milosavljeviću, još samo Karajlićevo Pušenje ume dublje da se uvuče režimu, što znači da sam u političkom sukobu srcem na Nešinoj strani - te je u ovom času sasvim irelevantno da su zvuk + produkcija (Ivan Vlatković) dovoljno korektni da dobijemo impresiju o koncertu, da je booklet ispisan latinicom (a ne ćirilicom, kao do sad) i da, s nekakve strogo muzičko-profesionalne strane, nema primedbi o kvalitetu svirke. Ono što jeste bitno, da se već jednom razumemo, nisu ni zvuk, ni produkcija, ni Loknerove egzibicije. Bitno je da Galija nije sposobna da se odlepi od svog partijsko-nacionalnog statusa koji filozofijom zaglupljivanja ne zna gde da se zaustavi. Bitno je da je ovo, u stvari, simulirani rock iza kojeg živi duh ljigavi duh zabavne muzike, ideološki primenjen na srpsko pučanstvo. Bitno je da je ovo nepodnošljivo vulgarna ploča koja manipuliše svojom retardiranom publikom. Bitno je, konačno, da ova ploča nikakve veze sa stvarnošću nema: ovo je artefakt glazure krvi i tla, savršen primer ideološke kvazipoezije na julovskim tragovima lažne nostalgije... |
- 04:11 - Komentari (1) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
06.11.2009., petak
vabilo na otvoritev in ogled razstave
Pozdravljeni Simon Tanšek, Svea 1 Vljudno vas vabimo na otvoritev fotografske razstave Zasavska industrijska dediščina članov Foto kluba Hrastnik ki bo v torek, 10. novembra 2009 ob 18.00 uri v Galeriji delavskega doma Hrastnik. Nastopil bo MPZ Svoboda iz Hrastnika. Avtorji del so: Lucija Senčar, Matjažć Kirn, Jernej Biderman, Simon Tanšek, Mitja Ličar, Andrej Zdovc in Vinko Žagar. Fotografije bodo na ogled v Galeriji do 24.11.2009 vsak dan od 17.00 - 19.00 ure. V priponi najdete še e-vabilo. V kolikor nočete več prejemati obvestila o delu Foto kluba Hrastnik nas prosim obvestite. www.fotoklub-hrastnik.si posted by simon tanšek |
- 20:27 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
05.11.2009., četvrtak
ALAN FORD - Grupa TNT u Beogradu kod Tita
 Neobična epizoda najčuvenije ikone stripa u nekadašnjoj JUGOSLAVIJI - Alan Forda. Cela epizoda može se skinuti O V D E. |
- 14:09 - Komentari (2) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
31.10.2009., subota
The Age of Stupid
|
Dragi narode, Film kao kampanja pred konferenciju u Kopenhagenu sledeceg meseca : www.ageofstupid.net Mina i ja smo ga pogledale, veoma je uznemiravajuci, ali ipak mislim da svako treba da ga vidi da bi pojmio urgentnost situacije. Koliko ja citam srpske vesti (malo) mogu samo da zakljucim da Srbija misli da ima vece probleme od ovog, sa obzirom da se globalno zagrevanje ne pominje skoro uopste, niti se ikakve mere i akcije preduzimaju. Kao da nije ni svesna globalnih stvari - toliko je usredsredjena na svoj lokalni kriminal i trac. No, vidim da je Beograd imao svoju premijeru,  ali ne znam za ostali deo Srbije.A ovo jeste tema koja nas zblizava jer svi smo u istom sosu, i neki ekonomisti kazu da ce opstati one nacije koje budu investirale u novu ekolosku tehnologiju. Skandinavija je svetao primer da se moze, istovremeno su smanjili svoju CO2 emisiju za 8% nize od novoa 1990. (po Kjoto protololu) i za 44% povecali svoj ekonomski rast. Investirali su u proizvodnju struje putem vetra, plime i fotovoltaik- solarnih panela. Stvorili nova radna mesta i novu industriju koja ne zagadjuje. Kanada je naprimer zemlja u kojoj se o ovome mnogo pise, generalno javnost je zainteresovana i zabrinuta, ali vlada je konzervativna i pravi potezi, zakoni, subvencije i programi nedostaju. Amerika je do skoro (Bush) tretirala globalno zagrevanje kao konspiraciju hipi-naucnika i ismejavala svako upozorenje. Sve dok joj se nije desila Katrina. Sa Obamom na celu se ocekuje vodjstvo u ovom pravcu, ceo svet navija za njega, zaboga dobio je i Nobelovu nagradu za mir a da jos nista nije ni uradio, ali vladu jos uvek u saci drze naftne, vojne i automobilske korporacije. Ipak polako se "Greed is good" pretvara u "Green is good", ali kljucna rec je "polako". Pitanje je da li je to dovoljno brzo da se spreci katastrofalna promena klime. Za svaku akciju potrebna je kriticna masa gradjana koja zahteva od svojih vlada da se obavezu na sporazum o smanjenju zagadjenja. Zato i ova akcija. Naucnici se slazu da je planeta u stanju da tolerise porast temperature za 2 C od pre industrijskog doba, koji je uzrocno posledicno vezan sa kolicinom CO2 u atmosferi. Trenutno smo blizu 390 ppm (particle per million) a siguran nivo na koji se trebamo vratiti je 350 ppm. Ukoliko predjemo prelomnu tacku, stvari krecu na gore strmoglavom brzinom, otopljavanje polova i velikih ledenih masa, dolazi do poplava i povisenja nivoa okeana, mora, reka... Sad, prelomna tacka je u rangu 2012-2015, nije je lako tacno odrediti, ali meni to deluje alarmantno uskoro. Pogledajte ga, prosirite dalje pricu, film se moze downloadovati posle registracije, ne znam da li je Zing jos aktivan ali ovo bi bio odlican film za ilustraciju globalne katastrofe koja preti, a moze se izbeci. Ja bar verujem da jos uvek moze. Sve vas ljubimo i pozdravljamo, Lola, Mina, Sale i Brana |
- 17:28 - Komentari (4) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
30.10.2009., petak
VIS "DOBRI DEČACI" (Šarlo Akrobata) - Dosta mi je svega - Muzika iz filma "Dečko koji obećava" (1981.)
 Dechko koji obechava-devojka by Tortojed Bend `Šarlo akrobata`1981. piše muziku za film Miše Radivojevića "Dečko koji obećava", a sa njima na projektu kao gitarista sarađuje Goran Vejvoda. Muziku je pisao Dušan Kojić, a tekstove pesama Nebojša Pajkić koji je i pisac scenarija. ... |
- 18:00 - Komentari (1) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
28.10.2009., srijeda
Tihi uragan
 Postoje dve vrste Zrenjaninaca: oni na koje ne treba trošiti reči i oni o kojima se ima ponešto i reći. Ova druga grupa se sastoji od velike većine veoma načitanih, naslušanih i nagledanih kreativaca koji su svoj ogromni stvaralački potencijal pretočili u još veći cinizam, njime se hrane, a svojim isprdcima truju sve oko sebe. Vratovi su im odavno ušinuti osvrtanjem unaokolo i traženjem novih meta za cinični odstrel. I tu bi ta priča o njima, po meni, trebalo i da se završi. Konačno, postoji i ta čudesna podgrupna manjina koja svojom posvećenošću prozvodi ono što se mnogima činilo kao odavno udavljeno, uništeno i silovano u gradu u kojem je čak i reka isečena. Oni proizvode lepotu. Mi koji smo dovoljno srećni da ovim ili onim slučajem naletimo na neku od njihovih tvorevina, u tim izuzetni trenucima, svoje svakodnevno uglavnom besmisleno pomeranje i hranjenje tela (koje iz milošte zovemo životom) unapređujemo nečim što ni sami ne umemo najbolje da opišemo, ali znamo da je suština. Upravo tako sam se osetio kada sam pre nekoliko dana u kolima, na sred neasfaltirane gradske džade, dok su vremenske prilike najavljivale skori kraj sveta, preslušao promo disk zrenjaninskih umetnika koji se predstavljaju kao Hurricane Brothers. Ta audio vožnja u parkiranom automobilu ponovo me je, posle dugo vremena, podsetila koliko banatsko blato iz kojeg smo krenuli ume da bude plodno. Nesvakidašnje iskreno artikulisanje za-ovu-geografsku-širinu-i-dužinu davno ugušenih osećanja i opservacija s(r)(t)anja onakvog kakvo jeste, praćeni maestralnim sviračkim podvizima ozbiljnih muzičara, uz zapanjujuće kvalitetnu produkciju za jedan “promo/demo snimak”, čine ovo umetničko delo sigurno jednim od najvrednijih dostignuća ove godine. Ono je mnogo više od majspesovog (www.myspace.com/hurricanebros) isforsiranog acoustic/folk/blues žanrovanja. Ono nam potpuno nenametljivo pripoveda nešto što nam je preko potrebno. Samo treba da ga saslušamo. Jedan meni jako bitan čovek jednom je rekao da će nade za kulturu u Zrenjaninu biti tek onog momenta kada ovi što dolaze izvrše invaziju na institucije, unište ih, a zatim ih ponovo izgrade po nekom novom modelu. Nije verovao da će dočekati da vidi taj prevrat. I nije dočekao. Kada se ni meni, sa 28 godina, ne čini da ću to dočekati da vidim, onda deluje da je stvar otišla poprilično dođavola. Međutim, ono što sam pre nekoliko dana čuo u parkiranom automobilu na sred blatnjavog šora podsetilo me je da se suštinske promene mogu desiti na najmanje dva načina: revolucijom, ali i tihim, za današnje standarde, kontrakulturnim delovanjem; delovanjem koje, baš kao što sam i napisao, nenametljivo, ali beskompromisno gradi svoje korito i puni ga, sve do momenta kada nikakvo presecanje i pregrađivanje te reke neće moći da zaustavi bujicu.
Posted by Ikan |
- 16:42 - Komentari (9) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
SVI NA POD
 13. novembar - klub Akademija (STB Pravo sa Diskomera) 25. decemba - KC Grad 28. januar - disko klub TUBE - Iza nas.mp3 - Bugi vugi mix 1.mp3 posted by Petar - Svi na pod Svi na Pod! Petar Rudic - Boogie Woogie Popodne by Tortojed |
- 16:09 - Komentari (1) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
subota mozda dodju i vestice
 see full --> photo Jela |
- 16:01 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
23.10.2009., petak
„IZLAZAK“ ZA HILJADU DOLARA
Sekund muzike Srđana Marinkovića u „sajber sferi“ košta deset dolara – proizlazi iz ugovora koji je zrenjaninski gitarista potpisao sa firmom američkog komercijalnog fotografa Majkla Sugrua  POJAČALA, kablovi, probe u garažama, svirke u klubovima... Poput mnogih rok gitarista, Srđan Marinković je tokom dugogodišnje karijere prošao spiralu entuzijazma i sumnjičavosti, put popločan kreativnim zadovoljstvom živog kontakta sa publikom i nepredvidljivim materijalnim pejbekom. Ali opipljiva nagrada stigla je tek zahvaljujući usamljeničkom radu za kompjuterskim monitorom: sudeći prema čeku koji je ovih dana stigao na Marinkovićevu adresu od američke firme „Sugru“, minut i po njegove muzike u „sajber sferi“ košta hiljadu dolara. - Lepo zvuči, ali stvar ima malo dužu predistoriju – kaže muzičar koji je poslednjih godina radio sa zrenjaninskim bendom “Grobbelaar”, a devedesetih bio član sastava „Vladivostok“. – Pre nešto više od godinu dana počeo sam da komponujem numere u kompjuterskom programu “Reason 3.0” i postavio svoj profil na „Majspejsu“. Ovaj program za komponovanje i montiranje muzike koristi semplove i nije naročito pogodan za nasnimavanje „žive“ gitare. Radi se samo uz pomoć „miša“, bez klavijatura. Te ograničavajuće okolnosti bile su razlog što sam se posvetio ambijentalnoj muzici – nečemu potpuno različitom od onoga što sam ranije radio u rok bendovima. Srđan je na svoju adresu myspace.com/zretrograd za proteklih godinu dana postavio dvadesetak kompozicija i do sada je imao oko 40 hiljada poseta. Verovatno zahvaljujući ovom „vrućem“ internet saobraćaju na sajtu Zretrograda, za neke od Srđanovih stvari zainteresovali su se krajem septembra predstavnici firme komercijalnog fotografa Majkla Sugrua, koja ima kancelarije u San Francisku i Londonu. - Putem imejla javila mi se agentica firme i rekla da su zainteresovani da otkupe jednu od numera. Firma „Sugru“ (www.sugrue.com) dobila je naime narudžbinu od kompanije „Viza“ da izradi seriju kratkih video zapisa sa svih kontinenata, za potrebe novog promotivnog sajta za viza kartice. Tragali su za odgovarajućom muzikom koja će pratiti spotove, pa su tako došli i do moje adrese. Ponuda je glasila – hiljadu dolara za numeru pod nazivom “The Rising” („Izlazak“), s tim da se možemo malo „dogovarati“ ako smatram da je ponuda preniska. Pitao sam ih – koliko bi najviše mogli da ponude, a od njih je stigao odgovor da je ponuda – hiljadu. To je bio kraj cenkanja. Preostalo je samo da se svojeručno potpišem na poslatom primerku ugovora i pošaljem im nazad fotokopiju, kao i da obavim formalnosti u banci. Priče o zaradi na internetu deluju zavodljivo. Kako i ne bi, kad sekund Zretrogradove muzike na globalnoj mreži vredi deset dolara, crno na belo. - Rekoh da lepo zvuči – dodaje Srđan. – Ali treba uračunati i nešto minulog rada: godinu dana okapavanja nad tastaturom. |
- 07:46 - Komentari (3) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
18.10.2009., nedjelja
ALTERDEUS
 Alterdeus je nastao leta 2008 u Zrenjaninu, kada su ga prvobitno i neocekivano oformili Ana Avramov (gitara, vokal) i Nebojša Durmanovic (bubnjevi). Bend je oformljen kao produkt neobaveznog i slobodnog razmenjivanja ideja koje su polako prerasle u pesme. Bendu su se uskoro pridružili Vladimir Jecmenica (bas gitara) i Uroš Stankovic ( gitara). Može se cak reci da je Alterdeus neka vrsta kombinovanja clanova razlicitih bendova koji su sticajem okolnosti prestali da postoje. Ana, Uroš i Vlada svirali su zajedno u bendu Nevertheless, koji je izmedu ostalog ucestvovao na muzickom festivalu u Crvenki, i svirao kao predgrupa novosadskom bendu Zbogom Brus Li, dok su pak Nebojša, Uroš i Vlada imali zajednicko iskustvo i druženje u bendu Fait Accompli, koji je posle par godina postojanja i zavidnih nastupa kao što su recimo - sviranje sa poznatim bendom Kud Idijoti u Pozorišnom klubu postao sinonim za jedan od retkih punkerskih bendova Zrenjanina. Njihova muzika može se okarakterisati kao spoj nespojivog, jedna fluidna, ali cvrsta sinteza raznih uticaja, ukusa, ideja koje u pokušaju konacnog odredivanja ostaju otporne na bilo kakva žanrovska ogradivanja ili kalupe. Alterdeus je jednostavno težnja za beskompromisnim stvaranjem muzike koju clanovi benda vole, u kojoj uživaju, i zbog koje i teže daljem razvoju. Energija koju nose, nadamo se da ce potrajati dovoljno da bi upoznala širu publiku sa alternativnom scenom ovakve muzike u Srbiji. www.myspace.com/alterdeusband ALTERDEUS BEND O KOJEM ĆE SE TEK PRIČATI  Nastupi sastava „Alterdeusa“ na nekoliko gradskih scena poslednjih nedelja predstavljaju poseban muzički događaj koji prevazilazi lokalne okvire. Iza ovog benda, sada sa sasvim zrelim zvukom, očito stoji puno sati rada i posvećenosti muzici.. Muzika je žanrovski neodređena i mogla bi se učiniti poznatom , kao kada sretnete osobu za koju imate osećaj da ste je već upoznali, a ne znate gde. I dok se u ljude i razočarate u „Alterdeus“ sigurno nećete. Ostaće uz vas. Dobri originali sa sjajnim odabirom obrada zasijali su u potpunosti o malom isposničkom prostoru "Klupčeta" prošle nedelje, otkrivajući nam unutrašnju snagu, lepotu i intimni nemir ovih mladih ljudi. Sve u maniru najboljih klupskih svirki, kojih se nebi postideli nigde u Evropi. Ženski vokal i gitara naizgled krhke Ana Avramov zaprepašćujući su , dok su se podivljale gitarske žice prašile punim zvukom u rukama Uroš Stankovića , kao i bas Vladimira Ječmenice. Bubnjar (Nebojša Durmanović) u potpuno neverovatnom zanosu (čini se nesvestan koliklo je dobar ) tokom celog koncert vibrira, ujeda i oblizuje se fantastično popunjavajući praznine. Celokupni utisak fenomenalan. „Alterdeus“ dostigao je konačno nakon raznih kombinacija njegovih članova od „ Fait Accompli“ prkeo „Nevertheless“ svoj specifičan izraz , podsećajući slušaoca šta je prava muzika kao i to da se ona rađa ne samo iz talenta , kojeg ovi ljudi ne sumljivo imaju, nego i iz ogromnog rada. Koji je redak danas. Man Without Mouth lp, Zoran Jokić |
- 18:59 - Komentari (2) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
16.10.2009., petak
Machine gun u Klupčetu!
Zrenjanin, 17 oktobar U subotu, 17. oktobra, u klubu Klupče u Zrenjaninu predstaviće se mladi beogradski bend, "MACHINE GUN" ! Ovi mladići od 17. godina sviraju garažni rok, i imaju deset autorskih pesama. Na Mini Festu u "Dangubi" nastupali su u junu mesecu ove godine i ovako je opisan njihov nastup: "Machine Gun su moji lični favoriti kada je u pitanju ovo konkretno veče. Momci su pržili sat i kusur, odsvirali gomilu svojih autorskih pesama i obrada hard rok standarda, izlazili na bis nekoliko puta, sve u svemu - objasnili." Atmosferu sa nastupa pogledajte na Youtube-u: MACHINE GUN u Dangubi a obavezno poslušajte pesmu "Bežim od svega" na njihovoj MySpace stranici! Početak koncerta najavljen je u 22h.  Upad je 85 kinti! |
- 14:26 - Komentari (2) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
Al and The Black Cats u Zelenom Zvonu
 U nedelju 18. oktobra u 22h u Zelenom Zvonu u Zrenjaninu nastupiće rockabilly/rock/punk bend "Al and The Black Cats" iz USA. |
- 00:44 - Komentari (0) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
________________________
________________________
________________________
________________________
________________________
Idi na vrh strane >>
online  ILIJA CIGANIN Okt. 2008 DARK SIDE OF BRAIN Avg. 2008 FRIŽIDER April 2008 ULTIMATIVNA LISTA NAJBOLJIH KAFANSKIH PESAMA Mart. 2008 AFRIKA Feb. 2008 BAŠTA TRNJA Nov. 2007 JOE STRUMMER Okt. 2007 Grafiti BGD-a Okt. 2007 Prva glava moje nove knjige Jun 2007 Gde ste pankeri, 3 Maj 2007 Gde ste pankeri, 2 Maj 2007 Gde ste pankeri !? April 2007
  Neoliberalni goniči robova April 2009 Kako su me... Sept. 2008 Tatina princeza rodjenobeogradska kučka 02 Mart 2008 Ja nisam kao druge devojke... 22 April 2007 Tuga u srcu mom o3 Feb. 2007 Hu givz a fak ? o6 Dec. 2006 Srpski Veliki brat 24 Avg. 2006 Najbolje prijateljice 16 Jul 2006 Nije teško biti fin 01 Jul 2006 Tražim devojku preko bloga 11 Jun 2006 Ol Ju Nid Iz Lov 04 Jun 2006 Životinje u ofsajdu 28 Maj 2006  80' - SKC i oko njega  MANIAC MOVIE - behind the camera -  NEKA OSTANE MEĐU NAMA Reditelj: Rajko Grlić 2oo9g.  ŽENA SA SLOMLJENIM NOSEM Reditelj: Srdjan Koljević 2oo8g.  BESA Reditelj: Srdjan Karanović 2oo8g.  MILE vs TRANZICIJA Reditelji: Raša Andrić i Ivan Živković 2oo7g.  LJUBAV I DRUGI ZLOČINI Reditelj: Stefan Arsenijević 2oo7g.  ČETVRTI ČOVEK Reditelj: Dejan Zečević 2oo7g.  S.O.S. SPASITE SVOJE DUŠE Reditelj: Slobodan Šijan 2oo6g.  KLOPKA Reditelj: Srdan Golubović 2oo6g.  SUTRA UJUTRU Reditelj: Oleg Novković 2oo5g.  SIVI KAMION CRVENE BOJE Reditelj: Srđan Koljević 2oo4g.  KAD PORASTEM BIĆU KENGUR Reditelj: Raša Andrić 2oo3g.  SJAJ U OČIMA Reditelj: Srđan Karanović 2oo2g.  MALA NOĆNA MUZIKA Reditelj: Dejan Zečević 2oo1g.  APSOLUTNIH STO Reditelj: Srdan Golubović 2ooog.  MUNJE Reditelj: Raša Andrić 1999g.  MEHANIZAM Reditelj: Đorđe Milosavljević 1999g. photo by maniac ___________________ Maniac na poslu 409Kb Mystery Train, Screamin' Jay Hawkins 249Kb  ___________________ SOUNDTRACK MESECA ŠTA SE TO SLUŠA U REDAKCIJI MANIACA, ovih dana: 0.0. Lucinda Slim & The Lone Stars - All This Time 0.0. The Noisettes - Never Forget You 0.0. Jazzanova - Morning Scapes (feat. Bembe Segue) 0.0. Fever Ray - If I Had A Heart 0.0. DAVID HOLMES - I Heard Wonders 0.0. PANDA BEAR - Bros 0.0. Bamboos - King of the Rodeo 0.0. Tricky - Slow 0.0. Medeski Martin & Wood - Let's Go Everywhere 0.0. Jens Lekman - Sipping On The Sweet Nectar 0.0. UNDERWORLD - Beautiful Burnout 0.0. The Elements Of Life feat Anane - One Dream ( Big Game Mix) 0.0. SLOW TRAIN - soul-sexing_the_cherry 0.0. Tim Buckley - Sweet Surrender 0.0. Mario Biondi - this_is_what_you_are 0.0. Lily Allen - Everybody's Changing 0.0. Richard Hawley - Tonight The Streets Are Ours 0.0.RAW Artistic Soul – ‘The Light’ ft Ursula Rucker) 0.0. AMY WINEHOUSE - You Know I'm No Good 0.0.HOLLERTRONIX - Gold Digger (diplo Remix) 0.0.Le Volume Courbe - ain't got no. . . i got life 0.0.Keith Jarrett - Over The Rainbow 0.0.HANSOME BOY MODELING SCHOOL - Class System (feat. Jullie Cruise&Pharell) 0.0.ZERO 7 - This Fine Social Scene 0.0.URSULA RUCKER - Rant (Hot In Here) Ft. Malene Younglad 0.0.MATTHEW HERBERT - down 0.0.Richard Thompson - Oops, I Did It Again (live) 0.0.BEATLE BARKERS - I Feel Fine 0.0.RICHARD HAWLEY - the ocean 0.0.NICOLE WILLIS - if this ain't love.. 0.0.JEFF PARKER - beanstalk 0.0.NOSTALGIA 77 - 7 nation army 0.0.SOIL and PIMP SESSIONS - Stinger 0.1.TRANS AM - I Want It All 0.3.SYLK 130 & King Britt - Pistol Grip Pump 0.4.CARMEN McCRAE - Just A Little Lovin' (GB Remix) 0.6.the RAVEONETTES - Love in a Trash Can 0.7.FREEDOM SATELLITE - running fast feat.Kudra Owens 0.9.CARIBOU - Yeti 1.2.JOHN LURIE - Big Trouble 1.5.LIFE BOOGIE - Bobby's Job 1.6.ALIF TREE - Somewhere 1.9.PINK MARTINI - U Plavu Zoru 2.0.SHOCKING BLUE - Love Buzz 2.1.TELEPOPMUSIK - into_everything 3.0.PEGGY HONEYWELL - All Shoock Up 3.2.DJ RUPTURE - Mole in the Ground featuring Sindhu Zagoren 3.3.CRATE SOUL BROTHERS - Flying down to RIO 3.9.SCREAMING JAY HAWKINS - Africa Gone Funky 4.0.WAYNE COUNTRY and ELECTRIC CHAIRS - Fuck Off 4.1.TIM DELUXE - Choose Something Like Star 5.0.OSCAR SULLEY BAND - Bukom Mashie 5.5.JAMES BROWN - Funky Drummer 6.0.DJ GREGORY - The Joburg Theme 7.2.PSYCHONAUTS (james lavelle) - cyrcles 8.0.FLUNK - all day and all the night 9.1.LADY SAW - If I Was A Rich Girl 10.3.STEVE & EYDIE - black hole sun 10.4.TELEX - rock around the clock DOMAĆA kratka: 0.0. Petrol - Sve jedno je (Banana Rave Remix) 0.0. KIRIL feat MC Wasp & Rucl - Jungle Shadow 0.0. SVI NA POD! ft. ZOJA - Zlato 0.0. AJS NIGRUTIN - Jagodice Sondice 0.0. RAMBO AMADEUS - Urbano 0.0. SVI na POD! - Afrikanac iz Beograda >>> 0.0. PIKNIK - Miš, Puž i Ker 0.0. GORIBOR - Dalajlama me se sećaš >>> 0.0. PIKNIK - 'O da' 0.0. KATARAINA KAČUNKOVIĆ - Morning 0.0. EKV Revisited 0.0. BEOGRADSKI SINDIKAT - Oni Su download 0.0.DARKO RUNDEK - Put u Sumrak 0.0.MARcELO – Šarada 0.0.The BEAT FLEET - Nostalgična 0.0.RAMBO AMADEUS - Demode 0.0.E-PLAY - Prava stvar 0.0.DZA ILI BU - Opasne Igre 0.0.DARKWOOD DUB - Melos 0.0.Belgradeyard Sound System - Munchies (I-Wolf rmx) 0.1.RAMBO AMADEUS - Jedno Te Isto 0.2.EDO MAAJKA - Dragi Moj Vlado 0.3.BOBAN PETROVIC - Žur 0.4.NADA JOVIC & DUSKO GOJKOVIC - Love For Sale 0.5.PAINKILLER SEXTET - Free Clumbing 1.ZDENKA KOVACICEK - Kobra 2.SABAN BAJRAMOVIC - Pitao sam malog puza 3.GABI NOVAK - Pjesma je bila zivot moj 4.K.I.M. BAND - Teraj po svome 5.LACNI FRANC - Jutri bom pojca razbiu 6.BIJELO DUGME - Ovaj Ples Dame Biraju 7.MARINA PERAZIC & REX ILUSIVI - Plava Jutra 8.BOBAN MARKOVIC - Disko Dzumbus (Live) 9.PRELE - Majko,majko,vidi na sta liči tvoj sin 10.LACNI FRANC - Vaterpolist ___________________  ORGANIC GROOVES Compiled & Mix By DJ LAFF Maniac Records (2004) ___________________  DEAD CITY RADIO Compiled & Mix By DJ LAFF Maniac Records (2004) .... Screaming Jay Hawkins ___________________ `Bez prisustva muzike, vreme bi bilo dugačka lista dosadnih obaveza i rokova za plaćanje.` ZAPPA ___________________ `Sloboda je ne moguca bez slobodnog vremena.` PUŠKIN |
